Glazba za ugođaj: definitivno arapska 🙂

E sad zašto metapost? Metanešto bi bilo to nešto o tom nečem. Kao metabaza, metaznanje … da sad dalje ne serendam, metapost je zapravo post (ili više kao poduži komentar) i nekakve primisli o Jimbovom postu. A možda i o više njih. Prosudite sami.

U Jimbovom postu “Čaj …? Da nije jaja?” piše on o trgovini na Bašćaršiji, Sarajevo po imenu Badem. Nisam bio u Sarajevu, pa od prije rata, tako da nemam pojma gdje je to, ali bila mi tetka i donijela mi onomad currya iz Sarajeva. Zapakiran u nekoj papirnatoj vrećici, pisalo je Badem (iako se tog ne sjećam) i ulica: Abadžiluk 12 ili 13 (kadgod ja kažem 12 tetka kaže 13 i obrnuto). Ima valjda 3 godine kako je to bilo i od tada znam u Sarajevu samo za Abadžiluk. Znam i ostale one povijesne spomenike i te gluposti ali sam govorio kad idem u Sarajevo idem najprije na Bašćaršiju u tu trgovinu.
I šta sam htjeo napisati. Piše sad Jimbo te priče, ne znam jel prije bio upoznat sa Bademom, ali se sjećam da smo nakon Nove godine, u SB ako se ne varam, pričali nešto o tim začinima i kojekakvim stvarima gdje toga ima za kupiti u Sarajevu … i pričali smo zapravo o istoj trgovini. On je znao da je na Bašćaršiji i da se zove Badem, a ja sam znao da je na Bašćaršiji i u ulici Abadžiluk. I sa par SMS-ova došli smo do zaključka da pričamo o istoj trgovini. :wave:

Zanimljivo je napomenuti da su svi koji su mi davali iole nekakve informacije o ovom čaju (uključujući gorespomenute vrle komentatore) uvijek spominjali nekakva pomagala za pravljenje turskog čaja.
A ja znam biti, evo priznajem pred čitavom blogosferom, ponekad i malo sujetan čovjek.
– GWA!! Šta to?! Znam ja to valjda i sam, kao da je znanost napraviti prokleti čaj!!”

Ma ja volim taj “GWA!! Šta to?! Šta ti znaš?! Nisam ja idiot!!!”, i često ga primjenjujem. Neću reći da sam uvijek uspješan u tome. Od nekih ljudi (da ih ne nabrajam, prepoznat će se kad i ako pročitaju post :mah:) čak dobijem dozu durenja da se ponašam “kao da sam popio svu pamet svijeta” ili “da sam najpametniji na ovome svijetu”. Nekada me takvi izrazi i fraze još više učvrste u držanju tog mog stava. Ne znam zašto. Ispričam se ja kad uvidim da sam u krivu ali sutradan sve po starome (neki ni na svojim pogreškama neće naučiti :rofl:).
Sad sam se sjetio, a vezano je uz ovaj citat, kad sam bio u Tunisu sam se počeo kurčiti da tko još pije čaj u Sahari. U Sahari se pije nešto ledeno. Znam da je dobro piti čaj, ali me baš nešto potjeralo imati taj stav. I toliko sam ga srao o tome da mi je prodavač na kraju dao besplatno čaj samo da zašutim (cijena je bila cca 5 kn, ali se nije radilo o novcima nego o čudnim stavovima). A i svi su me čudno gledali. Domaći i turisti. Al čaj je naravno bio odličan. Touareg tea je čaj koji pije tamošnje stanovništvo i moram reći da je stvarno odličan. Nisam ga pio ovdje kod nas (ne znam šta čekam, valjda da kupim sastojke :zujo:), ali sam pio zeleni čaj koji preporučuju na Wikipedi za praviti Touareg tea, Gunpowder.
Dalo bi se nabrojati još pokoji primjer, ali bih se trebao sjetiti. Uglavnom, dobar stav 🙂 Jimbo drži ga se 😉

—

Al da napišem nešto što i nije metapost, iako se tiče teme o čaju.

Pa nedavno sam saznao za birc gdje ima kojekakvih čajeva, a i turske kave. Zapravo sam čuo za taj bric i prije, ali sam nedavno bio u dotičnome. I da se proba čaj, uzeo ja taj gunpowder, od kojeg se kao pravi Touareg tea. Čaj je zaakon, odličan je, samo sam trebao pustiti da čaj malo duže odstoji u vodi, da bude jači.
E da. Dobijete čajnik sa vrućom vodom i filter mrežicu u koju isipate čaj i ostavite tako 5, 6 minuta, ovisno koliko jak hoćete. I nakon toga izvadite filter mrežicu i pijete čaj kojeg ima za dvije šalice.

I danas opet išao na čaj pa sam sad morao probati neke druge “boje”. Sad sam uzeo crni čaj, ne mogu se sjetiti od koje biljke. Ali … malo sam se kao zeznuo :). Nakon što sam ostavio filter 5, 6 minuta nasuo sam si čaj ali sam i ostavio filter u čajniku. Nakon 30ak minuta kad sam si natočio drugu šalicu vidjela se velika promjena. A i osjetila. Prva šalica je bila nekako crvenkaste boje, ugodna za piti i bez puno šećera. Ova druga šalica je bila daleko tamnija, i trebalo je puuuno šećera da “ubije” taj jak okus. Nisam pio čajeve do nedavno, to mi je novi sport, pa je za mene bio jak. Drugi puta ću pametnije, jeeee ee jeee.
A mogao bi i kupiti čaja pa praviti za po doma. Al ne u Zagrebu. Ide se u Sarajevo uskoro. Pa ću ga kupiti u Bademu. Onom Bademu sa početka priče. 100g = 1KM (konvertibilna marka). A onda 5 kilograma, nek se ima (nadam se da carinici znaju što je čaj a što droga :rofl:). 50KM. Koliko i rentanje auta u Bosni. Nek se živi buržujski :))

Usput da jos napišem da se u tom bircu može uzeti i shisha (nargilla), a navečer budu i trbušne plesačice iako ne znam kako često. A ime birca neću reklamirati :nono:

Ovaj post je trebao biti kao nastavak prethodnog, o autocestama, ali nisam si eto još sve napisao u natuknice. A volim si to napraviti. Kad tako eto nešto pišem, ili bilo šta drugo, nekako se organizirati. Bit ce drugom prilikom.
A ovaj post – ma pisao sam jer mi se nešto pisalo. Hehehehe. Neorganizirano. :thumbup:

Pozz